Jači, “brži” i štedljiv

Pre otprilike mesec dana smo na našem portalu testirali ASUS DSL-N10E ADSL wireless ruter. Ovaj ruter se pokazao vrlo dobro u nekim stvarima, kao što su jačina signala, podrška za 802.11n standard, brzine vrlo bliske specificiranim, ali uvek postoji ono ALI. Bagovit FW je uspeo da pokvari ukupan utisak o dotičnom ruteru.

Na test smo dobili ruter iste klase kao prethodno testirani, ali je model ovoga puta ASUS DSL-N12E, koji donosi veću deklarisanu brzinu prenosa podataka preko wireless mreže kada se koristi 802.11n standard. Tako je maksimalna brzina duplirana i iznosi 300Mb/s ( u odnosu na 150Mb/s kod prethodno testiranog ).

Ako pročitate ovu recenziju, videćete da li je ovaj ruter uspeo da preboli dečje bolesti svog “sporijeg” brata, kao i da li u praksi možete da primetite neke razlike u brzini između ova dva modela…

Ciljna grupa korisnika

Ciljna grupa korisnika ovog rutera, kao i kod ASUS DSL-N10E modela, je velika, i u pitanju su gotovo svi korisnici koji imaju ADSL liniju. Kod nekih manjih ADSL provadera se uz ADSL paket dobija modem, tako da je ruter neophodan ako korisnik poželi da takav internet „deli“ sa drugim korisnicima ( ukućanima ).

Većina ADSL provajdera daju rutere osnovnih mogućnosti, koji ili ne podržavaju 802.11n standard, ili su im admin opcije zaključane pa se ne mogu menjati vitalni parametri koji su važni kao što su recimo firewall, biranje prioriteta, ili forwardovanje portova isl.

Propratni paket i oprema

Kao i kod ASUS DSL-N10E modela na kutiji se nalaze nabrojane karakteristike uređaja u vidu brzine, podržanih standarda, trajanja garancije, kao i štednje energije...

U paketu se osim ASUS DSL-N12E rutera nalazi ADSL spliter.

Tu je i CD sa drajverima i softverom, kao i VIP kartica sa kratkim uputstvom.

U paketu se nalazi i LAN ( RJ45 ) i “telefonski” kabal ( RJ11 ), dužine 1m, što je sasvim dovoljna dužina.

Tu je naravno i naponski adapter, čije su specifikacije identične kao i kod prethodno testiranog rutera. Radni napon na izlazu je +12V, a jačina struje 800mA, što znači da će ruter moći da ima maksimalnu potrošnju od 9,6W. Dužina naponskog kabla je i kod ovog modela nešto veća i iznosi oko 1,5m.

Sve u svemu vrlo dobar propratni paket, koji sadrži sve neophodno.

Specifikacije

Hardverski deo

Kao što se može videti sa DSL-N12E ASUS je nastavio tradiciju da izgled svojih rutera tako prilagodi da i oni pristupačniji modeli izgledaju kao da oni mnogo skuplji. Tako i ASUS N300 DSL-N12E izgleda gotovo identično, kao i prethodno testirani ASUS ruteri visoke klase. Samim time tako izgleda identično kao i prethodno testirani DSL-N10E model.

Gornja “karirana” površina deluje ozbiljno i verujemo da će se ovaj izgled mnogima dopasti. I ovaj ruter se na prvi pogled razlikuje od prethodno testiranih svojim zlatnim natpisom sa nazivom uređaja na crnoj podlozi.

Kao i kod ASUS DSL-N10E modela sa zadnje strane se nalaze svi konektori – 4 LAN porta koji nažalost nisu gigabitni, priključak za napajanje, power i reset dugme, kao i  WPS taster i priključak za ADSL.

O WPS-u smo već pričali, a radi se o tome da se vrlo lako uz pomoć njega može kreirati mreža, ali zbog sigurnosti koja nije na nivou preporučujemo da se WPS isključi. Naime, WPS pin koji je potreban za povezivanje je osmocifreni broj podeljen na dva dela, tako da je potrebno 104 pokušaja kako bi se otkrio prvi deo, a 103 da bi se otkrio drugi deo, jer poslednja cifra čini checksum-u preostalih 7 cifara, te se relativno lako može pristupiti zaštićenoj mreži, ako je aktivirana mogućnost pristupa preko WPS-a.

Na zadnjem delu rutera se nalazi dve eksterne antene povećih dimenzija, koje se ne mogu skinuti sa uređaja, ali su zglobnog tipa tako da se lako može pozicionirati kako to korisniku najbolje odgovara. Broj antena je ujedno i najveća razlika u odnosu na DSL-N10E model. I kod DSL- N12E antena nije sasećena na vrhu, kao u slučaju ASUS RT-N66U i RT-AC66U rutera.

Obe bočne stranice uređaja karakterišu otvori za hlađenje. Isti važi i za donju stranicu uređaja.

Donja stranica je izdignuta i tako je moguć protok vazduha. Tu su četiri gumena odstojnika koja služe ne samo da odvoje uređaj od podloge već i da omoguće da se uređaj tokom rada bolje “prisloni” uz podlogu kako se ne bi pomerao.

Tokom rada korisnik će moći na samom vrhu uređaja, da preko signalnih zelenih LED-ova prati stanje rutera.

Tako su tu nalaze diode za prikaz povezanosti WAN i LAN portova, prikaza da li se koristi wifi, power i WPS LED...

I ovaj ruter na kraju nosi oznaku E, pa i za njega važi da E označava Economy i samim tim prema navodima ASUS-a ruteri sa oznakom E troše 72% manje električne energije u odnosu na njihove pandane bez te oznake.

Prelazimo na mogućnosti ovog rutera...

Softver, mogućnosti i utisci tokom rada

Kao kod većine rutera, prilikom prvog logovanja u admin panel sa admin/admin kombinacijom doćekaće vas wizard za inicijalno podešavanje najosnovnijih stavki rutera kao što su SSID-ovi, wireless sigurnost, podešavanje parametara za ADSL isl. Ovime se ruter može vrlo brzo staviti u pogon, a korisniku kasnije ostaje podešavanje advanced opcija. Posle inicijalnog podešavanja korisnik uvek može pozvati ponovo wizard, ako se za to ukaže bilo kakva potreba.

U odnosu na ASUS DSL-10E ruter, gde smo naišli na problem sa konektovanjem, to kod ovog rutera nije bilo slučaj tj. Konektovanje je bilo vrlo brzo i jednostavno i odrađeno je preko quick setupa, ali i dalje je interfejs takav da ne postoji nikakvo obaveštenje o konektovanju na stranici gde se bira konekcija i gde se vrši konektovanje, već će korisnik moći da vidi da li je konektovan samo ako poseti stranicu sa statusom.

Problem sa jezikom, posle resetovanja rutera, takođe postoji ali je slabije izražen, jer se prilikom reseta sve prebacuje na Turski, osim stavke na vrhu panela koja nam je govorila da je odabran jezik engleski. Tek prebacivanjem na turski, pa ponovo na engleski smo postigli da svi meniji budu na engleskom. Sve u svemu bag nije veliki, ali će odbiti one manje iskusne korisnike.

Verovatno je ovo posledica FW-a, tako da verujemo da se ovaj bag može vrlo lako ispraviti novim FW-om ili korišćenjem neoficijelnih FW-a koji će doneti pregršt novih opcija, ali se time obično gubi garancija na ruter.

Što se tiče admin sekcije ona je identična kao kod DSL-N10E modela, i naliči na one menije kao kod skupljih rutera te će se tako lako snaći i oni manje iskusni korisnici, jer je sve vrlo lepo organizovano u odgovarajuće sekcije. Sve opcije koje nudi admin sekcija možete videti na video materijalu ispod:

Admin sekcija je bukvalno preslikana od DSL-N10E modela tako da opcija ima pregršt i većinu njih viđamo i na onim najpristupačnijim ruterima, ali ima i par dodatnih opcija. Tu je DHCP, ali se prema MAC adresi pojedinim klijentima može podesiti statička IP adresa, što će biti vrlo korisno kod podešavanja prioriteta, forwardovanja portova isl. Moguće je takođe ograničiti prema MAC adresi pristup i LAN portovima, što može biti korisno u firmama.

Ono što je vrlo korisno je mogućnost kreiranja do 4 virtuelna SSID-a i za svaki ponasob se može birati enkripcija, ali nažalost ne jednostavna opcija da se klijentima koji se povežu onemogući pristup lokalnoj mreži, kao što to postoji kod skupljih modela koje smo ranije testirali. Ove virtuelne SSID-ove korisnik može detaljnije konfigurisati kod Port mappinga, kao i QoS-a. Tako je recimo moguće podesiti prioritet za svaki port, pa i one virtuelne SSID-ove, ako se podesi da pravilo važi za sve IP adrese na tom određenom portu ( 0.0.0.0 kao IP predstavlja sve adrese), ili za svaki klijent ponaosob preko IP adrese, ako se podesi statička IP adresa prema MAC adresi. Nažalost egzaktno ograničenje brzine za klijenta/port ne postoji, barem ne u oficijelnom FW-u.

Ovaj ruter ima i antiDoS podešavanja, tako da postoji neka vrsta zaštite od DoS napada, što je svakako plus za ASUS DSL-N12E.

Test

Kao i kod testa DSL-N10E modela da bi smo testirali brzinu prenosa jedan PC smo nakačili na LAN port, dok je drugi preko wifi-a koji podržava 802.11n standard, bio povezan na isti ruter. Pošto je deklarisana brzina prenosa preko wifi-a 300Mb/s verovatno biste očekivali da ćemo postići brzine bliske 300Mb/s. Ali ako se sećate u hardverskom delu smo naveli da je maksimalna moguća brzina preko LAN konektora samo 100Mb/s, tako da očekujemo da će prenos biti blizak ovoj nižoj vrednosti tj. 100Mb/s.

Da bi obezbedili što veću brzinu isključili smo enkripciju i vršili smo download i upload jednog velikog fajla veličine od 1,31 GB i merili smo vreme prenosa. Sa informacijama o veličini i vremenu prenosa smo izračunali protok u MB/s što možete videti na slici ispod.

Ako uporedimo postignute brzine sa onim koje smo postigli na ASUS DSL-N10E modelu, možemo reći da apsolutno nismo zadovoljni, iako su postignute brzine “ušle” u 802.11n standard. Naravno, trudili smo se da test ponovimo u istim uslovima kao što smo testirali DSL-N10E.

Testiranje smo vršili sa još jednim wifi adapterom, da bi eleminisali stavku da je možda integirani wifi u laptopu pravio problem (u power optionsu je stajala opcija maximum performance za wifi kartu) i dalje smo dobili slične rezultate. Čak smo desktop desktop mašinu na drugi LAN port misleći da možda on pravi problem, ali smo opet dobili vrlo slične rezultate koji nam govore da će se vrlo teško sa jednim wifi adapterom dobiti brzine približne deklarisanim. Verovatno bi se sa više wifi korisnika mogao iskoristiti pun “kapacitet” ovog rutera, ali svakako nismo zadovoljni postignutim.

Nažalost, prilikom testiranja, nismo imali kod sebe isti ruter bez oznake E kako bi smo proverili razliku u potrošnji, kao i dometu signala. Autor poseduje stari ASUS WL-520GC ruter koji u kombinaciji sa laptopom u drugoj sobi daje kvalitet signala od jedne crte. Kod ASUS DSL-N10E rutera kvalitet signala je u većini slučajeva bio 2 crte, dok su dve antene kod ASUS DLS-N12E rutera dale u većini slučajeva 2 crte, a retko se desilo da možemo da vidimo i tri crte kao jačinu signala.

Za kraj smo izmerili i potrošnju na ASUS DSL-N12E, ASUS DSL-N10E, kao i ASUS WL-520GC ruteru kada su na oba povezana dva klijenta i za rezultat smo dobili da N12E pored većeg dometa troši 0,1W manje ( 4,1W u odnosu na 4,2W koliko troši vremešni WL-520GC ), i 0,3W više od ASUS DSL-N10E rutera u istim uslovima.

Par reči za kraj

Utisci su nam opet malo izmešani... Mala potrošnja, dobar izgled, dodatne opcije, kao i podrška za 802.11n standard sa deklarisanom brzinom do 300Mb/s vrlo lepo zvuči u teoriji.

Ali praksa je nešto drugo, tako da jesmo dobili malu potrošnju, dobar kvalitet signala, ali kao i kod DSL-N10E rutera, smatramo da ne bi smelo da se dešavaju bagovi sa jezikom prilikom resetovanja rutera. Najveći problem, ovaj put, jeste u brzini, jer će sa jednim wifi klijentom postignute brzine biti mnogo manje od deklarisanih, ali opet nešto brže nego kod onih rutera koji ne podržavaju 802.11n standard, naročito kada smo videli u primeru N10E modela da su veće brzine moguće. Verovatno bi novi FW mogao da razreši problem jezika i možda čak i problem manjih brzina, ali imajući u vidu da je poslednja verzija FW-a stara par meseci teško možemo očekivati novi FW.

Postoji i mogućnost da se ovako ponaša samo primerak koji smo dobili na test, jer nismo primetili da su se ljudi masovno žalili na manje brzine ili probleme sa jezikom prilikom restarta. Jednostavno sve ove mane smo morali spomenuti, iako je možda problem do primerka, jer se može desiti da korisnik dobije primerak koji će se slično ponašati…

ASUS DSL-N12E wifi ruter na test je ustupila lokalna ASUS kancelarija

Komentarišite na forumu…